skip to Main Content

Porodični čovek, ljubitelj prirode, preduzetnik. Humanista, vizionar, pokrovitelj kreativnosti. Prijatelj. Predrag Bata Ristanović.

Kao uspešan poslovni čovek, suvlasnik i direktor štamparije Publikum, Bata je imao mogućnosti da pomaže drugima u edukaciji i širenju pozitivnih ideja. Bio je pokrovitelj mnogih aktivnosti koje su se ticale zaštite prirode, a posebnu pomoć je pružao kreativnim projektima i kulturnim događanjima u Beogradu i Srbiji. To je činio na sebi svojstven način – s lakoćom, nesebično, bez pompe.

Inspirativne životne priče

SA LJUBAVLJU GOVORE

Biljana Tomić ● Slavimir Stojanović ● Blažo Kovačević ● Diana Kržanić Tepavac ● KarlsonWilker ● Vladimir Perić Talent ● Tijana Fišić ● Mihael Milunović ● Milan Tepavac ● Dr. Saša Marinković ● Nada Ray

Hvala vam, dragi prijatelji!

Porodica Ristanović i Batini prijatelji zahvaljuju se svima koji su sačuvanim fotografijama, video insertima, tekstovima, sećanjima i pozitivnim vibracijama doprineli da se ova veb slikovnica osmisli i izradi sa željom da bude inspiracija za sve one koji će je pogledati.

Narodni muzej u Beogradu 2007. Promocija Publikum kalendara "Vodič za život". Fotografija: Dragan Kujundžić

Ako si imao Batu u timu, imao si lokomotivu*

Bata Ristanović je bio vizionar koji je još početkom devedesetih godina počeo da podiže nivo kvalitetne štampe u Srbiji, bez obzira na to da li se radilo o komercijalnim ili o umetničkim projektima. Uvek je držao do standarda produkcije, i u životu i u radu. Štamparija Publikum je, izvodeći zahtevne projekte, postala mesto odakle dolaze kvalitet i inovacije, uz stotine hiljada perfektno odštampanih publikacija za domaće i inostrano tržište. A Bata je imao još jednu osobinu koja se retko sreće u poslovnom svetu – bio je i ostao topao čovek, humanista koji je u svakoj, pa i poslovnoj interakciji, vidi ljudsku stranu.

* Milan Tepavac, citat iz videa

Lebdeći zen košarkaš*

Bata Ristanović, čovek visok i telom i duhom, sarađivao je kao direktor Publikuma sa mnogim kreativcima. Preko godišnjeg projekta Publikum kalendar (1993–2008), Publikum je komunicirao sa širom publikom, najpre u Srbiji, a potom i u svetu. Taj projekat je bio jedna od prvih inovativnih marketinških kampanja, svojevrstan vid ulaganja u kulturu, a ujedno i platforma koja je okupljala kreativce iz različitih disciplina; oni su tu mogli da se izraze, da prikažu radove i da upute svoje poruke. Za petnaest godina Publikumov kalendar je objavio radove preko stotinu domaćih i brojnih internacionalnih priznatih umetnika, dizajnera, fotografa i multidisciplinarnih kreativaca. Bata je neposredno sarađivao sa kreativcima ne samo u procesu štampe već i u tehničkoj produkciji zahtevnih umetničkih akcija/performansa, koji su pratili promocije Publikumovog kalendara. Svaki novi projekat bio je izazov i povod za radost zajedničkog stvaranja.

* Mihael Milunović, citat iz videa

Umetnik duboko u duši*

Mnoge štamparije u svetu, u okviru posebnih programa, trude se da unaprede umetničko izražavanje. Štamparija Publikum je, od samog osnivanja, počela da daje svoj doprinos tome u Srbiji. Podržavajući kreativne projekte, Bata Ristanović je pomagao kulturu i širenje pozitivnih ideja. Mnogim nadarenim umetnicima Publikum je štampao kataloge i knjige vrhunskog kvaliteta. Njihova dela danas krase kolekciju Publikuma. Bata je oduvek razumeo šta znači pisana reč koja dotiče duh i imao je oko za lepotu, lepotu koju je video u ljudima, u prirodi i u radovima umetnika i pisaca, pogotovo onih koju su bili na početku karijere.

* Dijana Tepavac, citat iz videa

Ispod mire sto djavola vire*

Iako je bio odmeren čovek, Bata je bio strastveni ljubitelj prirode, ribolova, pešačenja i posebno jedrenja. Uvek pronalazio slobodno vreme da istraži predele u Srbiji te daleke kulture i običaje širom sveta. Vikende je provodio na Dunavu i Savi, ali i na Jadranskom moru. Bio je jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Udruženja za zaštitu ptica grabljivica Srbije. Očaran letom koji izvodi beloglavi sup u kanjonu reke Gradac, on je pokrenuo konkurs za najbolju fotografiju i štampu kalendara sa fotografijama ptica.

* Tijana Fišić, citat iz videa

Живели

ili

malo više

o Bati

Svet je neizmeran. A i mi smo, kao i svako biće koje postoji na ovom svetu.

– Carlos Castaneda

Sa snimanja dokumentarnog filma o projektu KW vs Serbia, Publikum Kalendar 2005. Fotografija: Djordje Milekić

Бој се овна, бој се говна, а кад ћеш живјети?

– Меша Селимовић

Svaštara

RADOST ŽIVOTA

Kad sam upoznao Batu Ristanovića, shvatio sam da sam ga poznavao celog života, jer sam se uvek nadao da postoji neko poput njega.

Bata je, kao veliki stručnjak za tehnologiju štampe, imao finu sistematiku. On je obrazovao sve klijente koji bi nešto ozbiljno radili u štampariji. Meni je, kao mladom dizajneru, u početku bilo stresno, a on je na sve nas delovao kao anestetik i uz nezaboravni osmeh uljudnim tonom prenosio nam vrlo ozbiljna znanja.

Bata je snažno uticao na nas koji smo radili na Publikumovim kalendarima time što nas je nečemu naučio, skraćujući naša lutanja i vreme potrebno da istražimo tehnologije koje su već postojale u Publikumu. Žao mi je što više ne može da pomogne.

Bata je bio jedan od onih zaista retkih ljudi koji kada se jednom opredeli da ti veruje, to čini tiho i uporno, sve dok ti ne iznedriš projekat do uspeha.

Uvek je imao osmeh koji zrači optimizmom i, bez obzira na situaciju, uvek se opredeljivao da veruje u ljude.

Kao izdavač, finansijer ili pokrovitelj projekta, Bata je kreativcu pružao neverovatno slobodu. Podržavao je i one najsmelije vizije, koje možda ni sam u tom trenutku nije sasvim jasno razaznavao, ali je uvek verovao da će kreativni čovek iznedriti kvalitetnu i autentičnu ideju.

Iskustvo sa Batom je bilo nestvarno, pogotovo u ovoj sredini i u uslužnim delatnostima kao što je štamparstvo. On je renesansna ličnost koja je pala s neba u taj materijalizam i konzumerizam, u sve ono na čemu se temelji industrija.

Ja sam od prvog trenutka imao privilegiju da sa njim komuniciram na istom nivou i da vidim da je on čovek na metanivou koji nema veze sa svakodnevicom, a je bio čovek koji to umeo da kontroliše. Imao si osećaj da je sve pod kontrolom ili da ništa nije pod kontrolom i da je sve prepušteno Univerzumu, dobrim silama i vibracijama.

Taj osećaj prepuštanja toku životne energije je nešto što sam tada prvi put u životu video. Imao je veoma uspešnu firmu sa Draganom, ali ono što je uvek preovladavalo bila je briga za unutrašnji energetski fluid, a ne da li će tu biti para ili ne. Ja takvog čoveka više nisam ni video ni upoznao u životu.

Zbog prirode posla kojim sam se bavio, tokom života sam se susretao sa mnogo ljudi i sarađivao sa velikim brojem njih. Odnosi sa njima bili su skoro uvek korektni i puni obostranog uvažavanja. Kada sam, 2002. godine, prvi put došao u Publikum i sastao se sa Batom, osetio sam da to neće biti samo običan poslovni odnos. Bata je me je odmah očarao svojom iskrenošću i željom da mi na svaki mogući način pomogne prilikom pripreme za štampu moje prve foto-monografije „Srbija, život i običaji“, koju sam sam osmislio i finansirao.

O fotografiji sam znao gotovo sve, od snimanja i razvijanja slajdova i negativa do kompletne laboratorijske obrade. Priprema za štampu je, međutim, nešto sasvim drugo i tu sam bio skoro potpuna neznalica. Prilikom svakog od mnogih susreta objašnjavao sam Bati kakav efekat u štampi želim da postignem. Sada znam da je mnogo toga što sam želeo bilo nemoguće postići, ali on me je uvek strpljivo saslušao i nekako očinski savetovao kako da postupam u rešavanju tih problema. Bila je to velika škola za mene i na tome sam mu neizmerno zahvalan.

Od tada sam sve svoje monografije, kalendare, flajere i ostalo štampao isključivo u Publikumu. Štaviše, insistirao sam da se i projekti koje sam radio za druge investitore štampaju u toj štampariji. Tako su 2010. godine urednici i izdavači iz Atlas grupe prihvatili da monografiju „Slikari Crne Gore“, čiji sam ja jedan od autora, štampaju u Publikumu. Nažalost, posle koričenja 6000 primeraka knjiga i transporta tih knjiga u Podgoricu primećeno je da, zbog lošeg kvaliteta lepka, listovi ispadaju iz knjiga. Iako Publikum nije bio kriv za to, Bata je velikodušno prihvatio da sam snosi troškove ponovljene štampe. Bio je to velikodušan gest poštenog čoveka, koji ću pamtiti do kraja života.

Moja žena Dobrila i ja često odemo do Avale i prošetamo kroz šumu od podnožja do vrha. Kako je i Bata sa svojom porodicom imao sličnu naviku, nekoliko puta smo se sreli tokom tih šetnji. Poslednji put kada smo se videli, Bata nas je pozvao na čaj i razgovor u obližnji restoran. Nažalost, pošto sam već imao zakazan sastanak, morao sam da požurim nazad u Beograd, pa sam odbio tu ponudu. Sada mi je žao zbog toga i sve bih dao da to nije bio naš poslednji susret.

Sećanje je nematerijalna energija između ljudi koja se dešava u pozitivnim susretima, koja nam omogućava da prepoznamo ko smo, šta smo i gde smo. Ta veza govori o ljudima sa karakterom, koji su nam u pamćenje utisnuli ideju da su učinili nešto dobro i bili garanti kulture i kvaliteta, garanti naprednih prijateljskih odnosa.

Dearest Mr. Bata,

Thank you for your hospitality. We had a fantastic time in Serbia. We were treated like kings, although we’re just two regular guys from New York City. Hvala, Hvala, Hvala! 

While we were in Belgrade for 12 days, there was all this craziness and intensity of interactions we had. But every time we met with Bata, we felt he was relaxed and yet in control. We pictured him if everything would go down to drain, he would stay calm, levitating above the whole situation, almost like a Buddha. He was interested in what we were doing, but he would not say to us this is right or wrong.

Svakom timu u kojem je Bata radio bilo je prilično lako, jer imati Batu u timu značilo je imati lokomotivu. On je bio lokomotiva koja ne hukće o problemima koje savlađuje i uopšte ne želi da traći svoje i tuđe vreme na to. On je bio od onih ljudi koje ne ogovaraju i koji se ne hvale. Retko je pričao o sebi i bio je idealan slušalac.

Ne mislim, na primer, da je bio  lud za slikama ali je pomogao da se u njegovoj štampariji odštampa ogroman broj knjiga umetnika. Bata je često putovao na Dalek istok i tamo je, iz indijske filozofije, naučio mnogo o pomaganju drugima, o dobročinstvima, o dobru. I on je bio dobročinitelj, filantrop.

Bata je, takođe, voleo životinje i prirodu i zato je bio jedan od osnivača fondacije za spašavanje ptica grabljivica. Interesantan je taj spoj ptica i umetnika, drugim rečima, ugroženih vrsta.

Taj kvalitet, taj entuzijazam, ta jednostavnost. To je filozofija u suštini.

Bata je bio umetnik duboko u srcu i sve što je imalo veze sa štampom i Publikumom bilo je vanserijski. On je jako voleo neobične stvari.

Bilo je neke lakoće i opuštenosti, ali ispod mire sto đavola vire. I on je imao probleme na poslu, ali od toga nikada nije pravio dramu. To je prosto bilo tako kako jeste.

Često je umeo da priča o onome što nije imalo nikakve veze sa našim životima. Bilo je neke baš loše godine, mogla je biti 1996. ili 1997, mračan period, hladno vreme, zima. Zvoni neko na naša vrata, ja otvorim, pred vratima Bata, stoji u mraku i kaže: „E, ja došao sa Himalaja.“

Publikum je jedna od retkih štamparija koja je obučavala ljude zaposlene na mašinama da imaju kontakt sa materijalom i da znaju kako da izvedu umetničku štampu. Umetnost u drugom stepenu je služila i poslu.

Bata nije bio kolekcionar per se, on nije bio hazarder u tom smislu, to nije bila njegova priča niti njegov zadatak. Ja mislim da je ta kolekcija nastala zato što je svaki komad koji je stvarno voleo njemu nešto govorio. Ti komadi su bili svojevrsna fizička membrana koja ga je štitila od nemilosrdnih uticaja iz industrijskog okruženja kakvo je štampa.

Smirenost je bila pečat njegove ličnosti. Ja sam ga uvek video kao lebdećeg zen košarkaša, jer je bio tako visok. On je čovek koji se neprestano oplemenjivao, obogaćavao susretima sa ljudima.

Izgubiio sam druga za putovanja. Za odlaske na koncerte. Za skijanje. Za Nove Godine. Za odlaske u restorane. Za letovanje. Za slušanje muzike. Za pravljenje hrane. Za jedrenje po Savi i Dunavu, po moru. Za zimovanje. Za uživanje u svemu što je lepo. Za pomoć kada gori. Za odlaske na izložbe. Za širok i topao osmeh. Za pravo prijateljstvo….

Miško Plavi

Working with the late Bata Ristanovic has been a sheer pleasure and a creative challenge. I recall the first time I visited Publikum in 2013 and was invited to his office, surrounded by beautiful artworks and books. We got along well and connected because of a mutual passion for quality and originality. At that time, I had just finished my first book on Dutch architecture and history and it was about to be published by MarkMedia & Art, a company that I partly own. I was new in the business and Bata guided me with great care. He shared his wealth of knowledge on printing books and advised me in the many choices I had to make. Bata took me seriously as a starting publisher. 

Over the years, I have made three different Limited Editions of my books, with a porcelain tile as cover. It’s a pity Bata never saw the latest one, a high-end edition of ’Secrets of a Master Painter’, with a cover made of 1 kilo of 18th and 24th carat of gold and pearls, as an artistic rendition of the famous masterpiece ‘Girl with a Pearl Earring’. I think he would have been proud of my endeavor and my growth. 

What I learned about the printing business I mainly learned from Bata.  I cherish the memories of such a warm and modest person as Bata was and miss him. My enduring respect. 

Beloglavi sup je naša najveća ptica, a istovremeno i ugrožena vrsta. Kada je Bata prvi put video kondorov let koji izvodi beloglavi sup, bio je opčinjen. Poznato je da su mnogi muzičari, umetnici, slikari bili inspirisani time, jer taj let pokazuje prolaznost života, prolaznost svega.

Bata je, uz pomoć svojih prijatelja, omogućio da organizujemo Fond za zaštitu ptica grabljivaca Srbije. On je bio i prvi, dugogodišnji predsednik ove organizacije.

Imao je taj neki osećaj za ljude. Pomogao nam je da rešavamo nesporazume sa lokalnim stanovništvom i bio je na svoj način predvodnik u ovoj inicijativi.

Bata voli život i sve ga raduje. Dok se nešto stvara, on uživa u svakom deliću toga, ali nikada ne gubi realnu situaciju iz vida. Ta skromnost nije bila stvar karaktera, već prirode. A skromnost je osobina veoma retkih ljudi.

Neko iz inostranstva je hteo 1994. da pravi intervju o umetnicima u tom prvom talasu rata. Ja se dobro sećam njihovog iznenađenja kada smo, kao materijalni dokaz da postoji veoma živ umetnički rad i u takvim okolnostima u Beogradu, izvadili i pokazali Publikum kalendar

Postoji nešto što je dečačko što se zadrži tokom celog života. Kada u zrelom dobu zadržite taj pogled i kada je to prisutno, ali nije u prvom planu, i vi realno živite život… E, to je Bata.

Impressum

Uvodna strana  Fotografija: Djordje Milekić

Slide show fotografije Bata portret i pecanje: Aleksandar Milosavljević; Publikum KalExpo: Djordje Milekić; Promocija Publikum kalendara u Bezistanu, 2004: Dragan Kujundžić; Video “Bata peca”: Nenad Milovanović

“Radost života video” inserti iz videa “Moj prijatelj Bata” Nenada Milovanovića; muzika: Miško Plavi; Fotografije: Nenad Milovanović, Aleksandar Milosavljević, Miladin Jelićić, Pero Matičević; Orao belorepan: Geza Farkaš

Ukoliko nije drugačije navedeno fotografije Bate Ristanovića su iz porodičnog albuma Ristanović.

Veb album “Bata – Inspiracija”  Nada i Djordje; Tekst: Vlado Djukanović; Web administrator: Vladimir Rajičić

Sa ljubavlju Dragana, Mata i Luka

 

Video izjave “Inspirativne životne priče” Biljana Tomić, Slavimir Stojanović, Mihael Milunović, Milan Tepavac, Vladimir Perić Talent, Dijana Kržanić Tepavac, Tijana Fišić, Nada Ray, Hjalti Karlsson, Jan Wilker, Dr Saša Marinković, Blažo Kovačević

Režija Nada Ray; Organizacija: Jelena Dojčinović; Kamera: Miki Trajković, Vladan Obradović Vojvoda, Alex Sepi, Griffin Bowie; Postprodukcija tona: Vladimir Milojević; Lokacije: Orange studio Nebojše Babića, Kulturni Centar Beograd,  The One Club for Creativity, New York, KarlssonWilker studio, Queens, NY

Pomoć u realiazaciji Neboša Babić, KCB Vesna Danilović, Zorana, Nenad Milovanović, Aleksandar Milosavljevć, Dragoljub Zamurović, Mark Zegeling, Blažo Kovačević, Borivoj Gerzić, Olivera Todorović, Fondacija za zaštitu ptica grabljivica, Beograd

Back To Top